Zbog biljnog hormona glukokinina, koji deluje slično insulinu, preporučuje se dijabetičarima. Sumpor u njemu, koji nas tera da plačemo dok ga seckamo, deluje protiv upala.
Purpurno crvene ili žute boje, jedre, sočne i ukusne, trešnje (Prunus avium) su voće rasprostranjeno po celom svetu i broje preko 900 sorti. Jedu se sveže, koriste se za pravljenje džema, kompota, kolača, rakije…
Ipak, ova voćka najzdravija je i najukusnija sirova jer kada se termički obrađuje, gubi veliki deo arome, boje i slatkoće.
Prilikom kupovine treba voditi računa da je plod čvrst, neoštećen i što više crven. Peteljke svežeg ploda su zelene, nikako tamne ili smeđe. Ukoliko želite da traju duže treba ih neoprane spakovati u plastične kese, i u frižideru čuvati najduže dva do tri dana.
Trešnju treba jesti što više jer je jako lekovita. Po šoljici serviranja trešnje sadrže zanemarljivih 85 kalorija i vrlo malo masti, ali su zato bogate belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminima A, C, a u nešto manjim količinama ima vitamina B1, B2, B3 i B6. Sadrže dosta folne kiseline, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka.
U narodnoj medicini lek su za giht i artritis, a poznavaoci tvrde da je 20 trešanja deset puta delotvornije od aspirina. Naučnici iz Mičigena dokazali su da imaju i izuzetno antiinfektivno delovanje, kao i da kao bogata riznica antioksidanasa usporavaju dejstvo uzročnika starenja. Trešnje pomažu i protiv bolesti srca, a imaju i antikancerogena svojstva koja potiču od flavonoida izokvercina i kvercina.
Osim toga, elaginska kiselina snažan je antioksidans koji sprečava oštećenje DNK ćelije, a samim tim smanjuje mogućnost oboljevanja od raka.
Trešnje mogu da se jedu u neograničenim količinama jer ne iritiraju želudac.
Sjajan su izvor bora, koji u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu.
Međutim, trešnje nikako ne treba jesti pre ručka jer mogu da uspore izlučivanje želudačnih sokova za varenje, što posebno može da oteža varenje mesa.
ČAJ, TINKTURA I SOK
* Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa šaku peteljki trešanja treba skuvati u litri vode. Peteljke se kuvaju 2 minuta od trenutka kada voda provri. Čaj se ostavi da malo odstoji, procedi i pije nezaslađen povremeno u toku dana u gutljajima.
* Protiv kamenja u bubregu treba piti čaj od trešnjinih peteljki. Kašičica peteljki prelije se sa 200 grama vode ili mleka i kuva 1-2 minuta. Zatim se čaj ostavi da odstoji poklopljen pet minuta, a onda procedi i pije tri puta na dan.
* Protiv srčanih tegoba treba usitniti 25 grama koštica trešnje, a zatim ih staviti u 80 ml jake rakije. Ostaviti da odstoji 10 dana na umerenoj temperaturi i piti dva puta dnevno po 5 kapljica.
* Protiv reume osam dana uzastopno treba piti sok od svežih trešanja. Sok se pije tri puta na dan po jedna čaša.
Za uklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti treba, tri puta na dan, pojesti po 250 grama ovog voća.
Ipak, ova voćka najzdravija je i najukusnija sirova jer kada se termički obrađuje, gubi veliki deo arome, boje i slatkoće.
Prilikom kupovine treba voditi računa da je plod čvrst, neoštećen i što više crven. Peteljke svežeg ploda su zelene, nikako tamne ili smeđe. Ukoliko želite da traju duže treba ih neoprane spakovati u plastične kese, i u frižideru čuvati najduže dva do tri dana.
Trešnju treba jesti što više jer je jako lekovita. Po šoljici serviranja trešnje sadrže zanemarljivih 85 kalorija i vrlo malo masti, ali su zato bogate belančevinama, ugljenim hidratima, vitaminima A, C, a u nešto manjim količinama ima vitamina B1, B2, B3 i B6. Sadrže dosta folne kiseline, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma i cinka.
U narodnoj medicini lek su za giht i artritis, a poznavaoci tvrde da je 20 trešanja deset puta delotvornije od aspirina. Naučnici iz Mičigena dokazali su da imaju i izuzetno antiinfektivno delovanje, kao i da kao bogata riznica antioksidanasa usporavaju dejstvo uzročnika starenja. Trešnje pomažu i protiv bolesti srca, a imaju i antikancerogena svojstva koja potiču od flavonoida izokvercina i kvercina.
Osim toga, elaginska kiselina snažan je antioksidans koji sprečava oštećenje DNK ćelije, a samim tim smanjuje mogućnost oboljevanja od raka.
Trešnje mogu da se jedu u neograničenim količinama jer ne iritiraju želudac.
Sjajan su izvor bora, koji u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom povoljno deluje na zdravlje kostiju i njihovu gustinu.
Međutim, trešnje nikako ne treba jesti pre ručka jer mogu da uspore izlučivanje želudačnih sokova za varenje, što posebno može da oteža varenje mesa.
ČAJ, TINKTURA I SOK
* Protiv bolesti bubrega i mokraćnih organa šaku peteljki trešanja treba skuvati u litri vode. Peteljke se kuvaju 2 minuta od trenutka kada voda provri. Čaj se ostavi da malo odstoji, procedi i pije nezaslađen povremeno u toku dana u gutljajima.
* Protiv kamenja u bubregu treba piti čaj od trešnjinih peteljki. Kašičica peteljki prelije se sa 200 grama vode ili mleka i kuva 1-2 minuta. Zatim se čaj ostavi da odstoji poklopljen pet minuta, a onda procedi i pije tri puta na dan.
* Protiv srčanih tegoba treba usitniti 25 grama koštica trešnje, a zatim ih staviti u 80 ml jake rakije. Ostaviti da odstoji 10 dana na umerenoj temperaturi i piti dva puta dnevno po 5 kapljica.
* Protiv reume osam dana uzastopno treba piti sok od svežih trešanja. Sok se pije tri puta na dan po jedna čaša.
Za uklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti treba, tri puta na dan, pojesti po 250 grama ovog voća.
