Žućkasto i narandžasto meso bundeve zbog nutritivnih osobina izuzetno je blagotvorno za organizam. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti ona sadrži i vitamine B grupe, vitamin C, a zbog vitamina A važna je za zdravlje očiju.
U njoj ima i masnih ulja, pektina, belančevina, šećera, manganovih soli, fosforne kiseline, ali i minerala, kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa. Bundeva sadrži i vitamin T, koji se retko nalazi u drugom povrću, a odgovoran je za ubrzavanje metabolizma. Zato je idealna namirnica za dijetalni režim ishrane. Može se kuvati, peći, a od nje se pravi i sok.
Bundeva je odlična hrana za gojazne osobe, dijabetičare, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. U narodnoj medicini preporučuje se kao diuretik, naročito za osobe koje pate od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike.
Bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda već i zbog semenki.
Grickajući semenke, dobijamo i omega-3 masne kiseline, poznate čuvare srca, ali i dobrog raspoloženja. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate, koji treba da ga jedu svakodnevno. Kad se ljušti seme bundeve, treba paziti da se ne ukloni i tanka, sivozelenkasta pokožica u kojoj se nalazi najviše lekovitih sastojaka – objašnjava naša sagovornica.
SOK OD BUNDEVE
Lek za kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega i probleme s varenjem možete napraviti tako što ćete tri kilograma očišćene bundeve iseći na kriške. U sedam litara vode stavite dva kilograma šećera, pa skuvajte bundevu. Dodajte na kraju dve kesice limuntusa i sipajte sok u flaše. Čuvajte na hladnom mestu i pijte po potrebi.
