Banana je tropsko (južno) voće, ali dostupno za ishranu u celom svetu skoro u svako doba godine.
O hranljivim i lekovitim svojstvima banane uglavnom se dosta zna, ali navešćemo još neke korisne podatke.
Banane su visoke uglavnom jednogodišnje biljke koje rastu u tropskim kajevima. Interesantno je da su to zeljaste biljke, iako veoma podsećaju na drveće. Banane su poreklom iz Azije, ali se u Evropu plodovi najviše dovoze iz zemalja Afrike i Južne Amerike. Procenjuje se da ima oko 50 sorti banana.
Korisni sastojci
Banana je zbog svojih osobina pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod ima energetsku vrednost od oko 100 kilokalorija.
Banana u sebi sadrži sledeće sastojke:
bakar
belančevine
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B6 i B12
vitmin E
vitamin C
gvožđe
kalijum
kalcijum
magnezijum
mangan
minerale
natrijum
triptohan
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
hlor
šećer (fruktozu i glukozu)
Primena u ishrani
Banana se koristi u ishrani kao desert, za pripremanje sokova, za pripremanje kremova, kao dodatak nekim salatama, kolačima, pa čak i kao sirovina za rakiju.
Banana se naročito preporučuje za doručak ili užinu jer veoma brzo daje potrebne sastojke organizmu pa je naročito koriste deca i sportisti kao međuobrok ili kao pomoćni obrok. Istraživanjima se došlo do zaključka da dve banane dnevno daju energiju za skoro 100 minuta fizičkog napora.
Za sprečavanje gojaznosti savetuje se da se pojede parče banane, a ne neki slatkiš.
Korišćenje
Banana je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, pa stručnjaci preporučuju "jednu bananu dnevno kao lek".
Banane ne treba čuvati u frižideru niti zamrzivaču, jer se tako brzo kvare i gube hranljive sastojke.
Treba voditi računa o tome da kod određenog broja ljudi banane izazivaju alergiju. Zbog toga se preporučuje da se bebama prvi put daje kašičica kašice od banane da bi se proverilo da li su sklone alergiji.
Banana može koristiti u lečenju sledećih bolesti i tegoba:
avitaminoza
akne
anemija
bolesti srca
bronhitis, prehlade i grip
gojaznost
gorušica
gubitak koncentracije
depresija
dijabetes
zatvor
impotencija
infarkt
jutarnja mučnina
jačanje imunološkog sistema
kašalj
mamurluk (frape od banane)
moždani udar
neplodnost
nervoza
nesvestica
odvikavanje od pušenja
PMS
povišena temperatura
povišeni krvni pritisak
problemi sa varenjem
problemi sa želudcem
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa pamćenjem
problemi u trudnoći
proliv
razdražljivost
regulisanje šećera u krvi
smanjenje umora
stabilisanje crevne flore
stres
Obloge od kore banane povoljno deluju protiv crvenila na koži, protiv otoka, protiv ujeda komaraca i protiv bradavica.
Gotovo svi atletičari, teniseri i drugi sportisti u pauzi pojedu bar pola banane da bi povratili potrebnu energiju.
Banana povoljno deluje na nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.
O hranljivim i lekovitim svojstvima banane uglavnom se dosta zna, ali navešćemo još neke korisne podatke.
Banane su visoke uglavnom jednogodišnje biljke koje rastu u tropskim kajevima. Interesantno je da su to zeljaste biljke, iako veoma podsećaju na drveće. Banane su poreklom iz Azije, ali se u Evropu plodovi najviše dovoze iz zemalja Afrike i Južne Amerike. Procenjuje se da ima oko 50 sorti banana.
Korisni sastojci
Banana je zbog svojih osobina pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod ima energetsku vrednost od oko 100 kilokalorija.
Banana u sebi sadrži sledeće sastojke:
bakar
belančevine
beta-karoten
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B6 i B12
vitmin E
vitamin C
gvožđe
kalijum
kalcijum
magnezijum
mangan
minerale
natrijum
triptohan
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
hlor
šećer (fruktozu i glukozu)
Primena u ishrani
Banana se koristi u ishrani kao desert, za pripremanje sokova, za pripremanje kremova, kao dodatak nekim salatama, kolačima, pa čak i kao sirovina za rakiju.
Banana se naročito preporučuje za doručak ili užinu jer veoma brzo daje potrebne sastojke organizmu pa je naročito koriste deca i sportisti kao međuobrok ili kao pomoćni obrok. Istraživanjima se došlo do zaključka da dve banane dnevno daju energiju za skoro 100 minuta fizičkog napora.
Za sprečavanje gojaznosti savetuje se da se pojede parče banane, a ne neki slatkiš.
Korišćenje
Banana je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, pa stručnjaci preporučuju "jednu bananu dnevno kao lek".
Banane ne treba čuvati u frižideru niti zamrzivaču, jer se tako brzo kvare i gube hranljive sastojke.
Treba voditi računa o tome da kod određenog broja ljudi banane izazivaju alergiju. Zbog toga se preporučuje da se bebama prvi put daje kašičica kašice od banane da bi se proverilo da li su sklone alergiji.
Banana može koristiti u lečenju sledećih bolesti i tegoba:
avitaminoza
akne
anemija
bolesti srca
bronhitis, prehlade i grip
gojaznost
gorušica
gubitak koncentracije
depresija
dijabetes
zatvor
impotencija
infarkt
jutarnja mučnina
jačanje imunološkog sistema
kašalj
mamurluk (frape od banane)
moždani udar
neplodnost
nervoza
nesvestica
odvikavanje od pušenja
PMS
povišena temperatura
povišeni krvni pritisak
problemi sa varenjem
problemi sa želudcem
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa pamćenjem
problemi u trudnoći
proliv
razdražljivost
regulisanje šećera u krvi
smanjenje umora
stabilisanje crevne flore
stres
Obloge od kore banane povoljno deluju protiv crvenila na koži, protiv otoka, protiv ujeda komaraca i protiv bradavica.
Gotovo svi atletičari, teniseri i drugi sportisti u pauzi pojedu bar pola banane da bi povratili potrebnu energiju.
Banana povoljno deluje na nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.